Kada govorimo o onima koji Srbiju predstavljaju na najbolji mogući način kroz autentične priče, emociju, edukaciju i neposredan kontakt sa ljudima, ime Marine Kotevski Mandić svakako zauzima posebno mesto.
Tokom dugogodišnje televizijske karijere, gradila je prepoznatljiv stil, zasnovan na iskrenosti, empatiji i radoznalosti, a kroz emisiju „Srcem kroz Srbiju“ publici približava mesta, običaje, ljude i gastronomiju koji često ostaju van glavnih turističkih ruta.
Putujući širom zemlje, Marina ima priliku da upozna različite kulture, porodične biznise, među kojim su tradicionalni i moderni ugostiteljski koncepti koji danas oblikuju domaću Horeca scenu.
Za Horeca Journal, Marina govori o omiljenim gastronomskim destinacijama, restoranima, trendovima koje primećuje na terenu i ljudima koji svojim radom čuvaju autentičan duh Srbije.
Marina Kotevski Mandić
Kroz emisiju „Srcem kroz Srbiju“ obišli ste veliki broj destinacija. Koji kraj Srbije vas je najviše iznenadio gastronomskom ponudom?
Ne postoji deo naše zemlje u kom se ne jede dobro i iz kog se ne odlazi punog stomaka. Znamo da je u Nišu svaka kafana dobra, a da se na Zlatiboru jede najbolja komplet lepinja. Ali ako govorimo o gastronomskom iskustvu koje me veoma prijatno iznenadilo, tačnije oduševilo, izdvojila bih Lebane, opštinu na jugoistoku Srbije, smeštenu u srcu doline reke Jablanice. Možda niste znali da upravo Lebane proizvodi oko 30% ukupnog paradajza u Srbiji, a jedna od popularnih lokalnih manifestacija je Paradajz fest.
U opštini Lebane, stočarstvo je tradicionalna grana poljoprivrede koja diktira bogatu gastronomsku ponudu ovog kraja. Tu se na jednom mestu spajaju roštilj, domaće pite i gibanice, vrhunski sirevi i kajmak, ali i bogata zimnica po kojoj je ovaj kraj poznat. Pita Propeć, lokalni ajvar i lebanska sprža se ne propuštaju, a posebno mesto na gastronomskoj mapi zauzima Justinijanova i Teodorina šnicla, jelo koje se može probati samo u Lebanu, u restoranu Vizitorskog centra „Teodora“ kod Caričinog grada.
Marina Kotevski Mandić
Da li ste tokom snimanja otkrili neko tradicionalno jelo, namirnicu ili proizvod koji vas je potpuno osvojilo?
Svakako! Pošto obožavam slatkiše i mak, izdvojila bih “makoš reteš”, koji je zaštitni znak Kupusine. Ovo apatinsko selo je, tako kažu, jedino mesto na svetu na kome se pravi ova delicija. Mak i šećer se stavljaju u avan i ručno se melju, tako što se po njemu udara 356 puta, koliko ima dana u godini. Testo mora biti izuzetno tanko, gotovo providno razvučeno. Na rub testa se potom maže pekmez od šljiva bez šećera, dok se u fil od maka dodaju svinjska mast i pavlaka pomešana sa mlekom. Mogu da kažem da je ovo jedna od najlepših poslastica koju sam ikada probala!
Takođe, nedavno sam imala priliku da po prvi put boravim u manastiru Visoki Dečani, gde sam pazarila njihov domaći sir, dobro poznati prirodni proizvod koji bratstvo ovog manastira proizvodi ručno, isključivo od mleka sa sopstvene manastirske ekonomije. Od srca vas pozivam i preporučujem da posetite Dečane.
Koliko su gostoprimstvo i odnos prema gostu važni za imidž jedne destinacije?
Najlepši pejzaži i najpoznatije atrakcije mogu ostaviti snažan utisak, ali iskren osmeh domaćina, ljubazna reč i osećaj da ste dobrodošli ostaju u sećanju mnogo duže. Ljudi često zaborave šta su tačno videli, ali retko zaboravljaju kako su se negde osećali. Zato verujem da su gostoprimstvo i kvalitetan odnos prema gostima jedan od najvažnijih faktora u izgradnji pozitivnog imidža destinacije, jer zadovoljni posetioci postaju njeni najbolji ambasadori i najiskrenija preporuka budućim turistima.
S obzirom na izuzetno dinamičan tempo života, koliko često posećujete restorane i šta najviše cenite kod jednog ugostiteljskog objekta?
Rado posećujem i otkrivam različite restorane, mada ne toliko koliko bih želela. To za mene nije samo prilika da jedem, već i da se opustim, provedem kvalitetno vreme sa dragim ljudima i pobegnem od svakodnevne rutine. S druge strane, imam tu sreću da tokom snimanja emisija posećujem restorane širom naše zemlje, što je zaista pravo uživanje i privilegija. Kod ugostiteljskog objekta najviše cenim kvalitet hrane, ljubazno i nenametljivo osoblje, prijatnu atmosferu i osećaj da je gost u centru pažnje. Podjednako su mi važni i čistoća, atmosfera kao i pažnja posvećena detaljima. Kada restoran uspe da spoji dobru uslugu i prijatan ambijent, tada mu se vraćam. U Beogradu najčešće odlazim u restoran Mama Shelter- zbog prelepog pogleda na grad, odlične hrane, sladoleda, ali i najboljeg nedeljnog brunch-a, na kome nema čega nema. Uglavnom nedelja bude rezervisana za taj porodični tip uživanja i druženja.
Da li više volite male porodične restorane sa pričom ili moderne gastronomske koncepte?
Iskreno, volim i jedan i drugi koncept. Porodični restorani osvajaju toplinom, autentičnim receptima i ličnim odnosom prema gostima, dok moderni restorani pružaju priliku da se upoznaju novi ukusi, savremeni načini pripreme hrane i drugačiji gastronomski doživljaj. Na kraju, mnogo mi je važnije da restoran sveukupno ima kvalitetnu hranu, prijatnu atmosferu i ljubazno osoblje nego da pripada određenom konceptu.
Marina Kotevski Mandić
Koje mesto biste preporučili našim ljudima ali i stranim turistima koji žele da upoznaju autentične ukuse Srbije?
Preporučila bih da iskoriste vrele letnje dane da posete Staru planinu i okolinu Pirota, jer taj kraj na autentičan način predstavlja bogatstvo srpske gastronomije. Tamo mogu da probaju belmuž, pirotski kačkavalj, peglanu kobasicu i mnoga druga tradicionalna jela pripremljena po receptima koji se prenose generacijama. Osim izuzetne hrane, taj kraj pruža priliku da se upoznaju gostoprimstvo domaćina, netaknuta priroda i običaji koji čuvaju duh Srbije. Preporučujem i ručak u restoranima „Ladna voda“ u centru Pirota i „Šuma“, koje domaćinski vode dva brata. Kad ste već tu, valjalo bi otići i do Knjaževca, u odličan restoran „Kod Saše“, a potom u poljoprivredno gazdinstvo „Šinkina teglica“ po suvenir- slatko od latica ljubičice.
Kada biste morali da izdvojite tri jela koja najbolje predstavljaju Srbiju, koja bi to bila?
Izabrala bih komplet lepinju,roštilj i belmuž. Svako od ovih jela na svoj način oslikava bogatstvo naše gastronomske tradicije, ali i različitosti. Komplet lepinja predstavlja autentičan specijalitet zapadne Srbije, belmuž čuva duh istočne Srbije i pokazuje da jednostavni sastojci mogu dati vrhunski ukus, dok je roštilj simbol srpskog gostoprimstva i nezaobilazan deo gotovo svakog našeg okupljanja.
Kako izgleda vaš idealan slobodan dan kada nema kamera i poslovnih obaveza?
Moj idealan slobodan dan počinje bez žurbe i unapred isplaniranih sati. Kada nemam poslovnih obaveza, uživam u jednostavnim stvarima. Volim da spavam malo duže, popijem kafu na miru, provedem kvalitetno vreme sa sinom i najbližima, i radim ono za šta inače nemam dovoljno vremena. Nekada je to odlazak u restoran, bioskop ili dugu šetnju, a nekada samo miran dan kod kuće uz knjigu. Ako još bude vremena i za masažu, onda je to savršen dan.
.
.
Tekst: Redakcija Horeca Journal, Marina Kotevski Mandić Foto: Marina Kotevski Mandić
.
Slične priče možete pročitati u našoj rubrici Vip Intervju.
