Gost je u centru svakog gastronomskog iskustva, a Tatjana Bosanac za Horeca Journal otkriva zbog čega se nekim restoranima vraćamo i kako detalji stvaraju doživljaj koji se pamti.
Tatjana Bosanac je nesuđena novinarka, ali je master diplomu iz marketinga i trgovine iskoristila za izgradnju svog ličnog brenda. Više od osam godina oblikuje autentičan digitalni sadržaj na različitim platformama, gde spaja svoje različite ljubavi – modu, lepotu, putovanja i izbalansiran život. Kao pasionirani hedonista, na svojim platformama afirmiše i kulturu uživanja u životu, od izbora autentičnih lokacija do vrhunske gastronomije.
Spojem znanja i profesionalnog pristupa brendovima izrasla je u autorku čijim se preporukama veruje. Njena misija na društvenim mrežama jeste da inspiriše žene da izgrade samopouzdanje, neguju sopstveni stil i ostanu dosledne svojim vrednostima, bez obzira na prolazne trendove. Tatjana je primer digitalnog stvaraoca sa istančanim ukusom za detalje, ambijent i kvalitetno okruženje.
Ove godine svoj digitalni prostor proširila je i na format moderiranja podkasta, u kojem obrađuje različite zdravstvene i životne teme.
ISKUSTVO POČINJE PRE PRVOG ZALOGAJA
Tatjana Bosanac
Zašto se nakon prve posete vraćate u određeni restoran?
Sve ređe je to slučajnost, a sve češće rezultat celog paketa koji restoran nudi, sinergije vrhunske usluge, ugodne atmosfere i doslednog kvaliteta hrane. Mislim da je osoblje veliki deo ugođaja svakog restorana i da su upravo oni prva linija kojoj se obraćamo kada je sve dobro, ali i kada nečega manjka. Energija prostora takođe je neizostavan faktor. Postalo je neophodno da se u prostoru osećamo prijatno.
Šta je to što na Vas ostavlja najjači utisak?
Posvećenost detaljima. Gastronomija se promenila poslednjih godina i mogu da kažem da današnja jela izgledaju kao umetnička dela, baš kao i sami prostori. Da bi se razlikovali i ostavili snažan utisak, potrebno je da imaju dozu autentičnosti. Volim da vidim poreklo namirnica i saradnju sa domaćim farmama ili baštama.
Koje detalje u ugostiteljskim objektima gosti najviše pamte?
Doživljaj i ukus. Više ne dolazimo u ugostiteljski objekat samo da popijemo kafu ili ručamo, već očekujemo iskustvo i doživljaj. To može biti izbor mleka, tekstura šolja, enterijer ili način serviranja hrane. Sve to pravi na prvi pogled nevidljivu, ali zapravo suštinsku razliku. Svakako pomaže i kada imamo osećaj prepoznatljivosti na mestu na koje često dolazimo, kada, recimo, konobar pamti šta volimo.
RESTORAN KOJI SE PAMTI MORA DA IMA SVOJU PRIČU
Tatjana Bosanac
Zašto neki restorani postaju viralniji od drugih i kako urediti prostor koji ljudi žele da fotografišu?
Mislim da je prisutnost na društvenim mrežama neophodna. Imam osećaj da su se kafeterije više usmerile na estetiku i minimalistički enterijer u kojem ljudi vole da se fotografišu, dok restorani goste osvajaju kroz priču i iskustvo. Teatralno pravljenje tiramisua pred gostom ili mešanje paste u kolutu parmezana daju gostu osećaj posebnosti i stvaraju trenutak koji svi žele da zabeleže i podele.
Koje greške HoReCa objekti najčešće prave prilikom objava na društvenim mrežama?
„Prodaju“ hranu umesto događaja i ugođaja. Hrana na fotografijama mora da izgleda sveže, sočno i estetski privlačno. Takođe, gosti žele da vide energiju prostora i gostoprimstvo. Storiji služe objektima da na dnevnom nivou objavljuju dnevne ponude, atmosferu, ali i ono što se dešava iza kulisa.
Kako izgleda dobra saradnja restorana i influensera?
Najbolja je uvek prirodna saradnja, u kojoj se restoran uklapa u ono što influenser već radi, kao i u njegov stil komunikacije. Organski sadržaj je najprirodniji sadržaj i on uvek dobro prolazi. Influenser mora zaista da pristupi iskreno, i inače posećuje taj restoran, čak i kad saradnja nije u pitanju.
Šta, po vašem mišljenju, mora da sadrži jedan luksuzni restoran?
Pored enterijera, udobnosti, escajga i menija, kvalitetno, uigrano osoblje i konobare koji imaju dovoljno znanja i poštovanja prema gostu, popularno rečeno, da budu „stara škola“. Mislim da konobari više nisu tu samo da donesu hranu, već da prepoznaju šta gost preferira. Moraju da budu edukovani i da umeju rečito da predstave hranu. To već spada u psihologiju i čitanje gosta, ali sve profesije doživljavaju određene promene. Luksuzni restoran za mene je mesto gde sve teče glatko, hrana je ukusna, ne čeka se dugo, sastojci su kvalitetni i, kada je moguće, domaći.
OD UKUSA DO AMBIJENTA – DETALJI PRAVE RAZLIKU
Tatjana Bosanac
Koje su vaše omiljene gastronomske destinacije?
Ako bih birala inostranstvo, to bi bila Francuska i Provansa. Ukoliko bih birala svoj grad, Novi Sad, to bi bili Le Klok, mali francuski bistro sa sjajnom uslugom, lepom atmosferom i ukusnom hranom, i Riba Ribi Grize Rep, jer imam osećaj kao da sam na moru, od ambijenta do ponude hrane.
Koji lokalni specijaliteti su vam ostali u pamćenju?
Gibanica i mlaćenica u restoranu Fig. Možda zato što je gibanica jedno od omiljenih jela koje pamtim iz detinjstva, a oni je pripremaju savršeno, hrskavu i zapečenu.
Kako izgleda lokal koji osvaja Instagram?
Svakako prostor sa toplim svetlom koje je usmereno ka jelu i stolu, ručno rađena keramika, neobrađeni kamen i teksture koje fotografiji daju dubinu i karakter. Važni su i dinamika dešavanja i ljudi koji se okupljaju. Priča koja stoji iza otvaranja, proces i toplina, sve to prostoru daje karakter i čini ga zanimljivim za fotografisanje i deljenje.
.
.
Instagram: @tatjana_bosanac
YouTube:@TatjanaBosanac
Tekst: Redakcija HoReCa Journal, Foto: Tatjana Bosanac
Marina Kotevski Mandić- Destinacije, ukusi i ljudi koji čine Srbiju posebnom
