ILUR Studio nastao je kao prostor susreta arhitekture, umetnosti, materijala i emocije, sa idejom da prostor ne bude samo funkcionalna celina, već iskustvo koje ostavlja trag. Za četiri mlade autorke koje čine studio – Irinu Živković, Jovanu Lučić, Anju Radulović i Dunju Brajović – arhitektura i umetnost nisu dva odvojena sveta, već različiti načini razmišljanja o prostoru, atmosferi i čoveku.
Njihova ideja ne počiva samo na projektovanju prostora, već na razumevanju atmosfere koju prostor stvara i osećaja koji ostaje nakon susreta sa njim. Svetlo, materijal, pokret i prisustvo posmatrača postaju ravnopravni elementi njihovog kreativnog procesa.
Između arhitekture, umetnosti i emocije
Studio čine četiri autorke povezane zajedničkom željom da istražuju odnos između arhitekture i savremene umetnosti. Svaka od njih donosi drugačiji senzibilitet, ali se upravo u toj različitosti formira prepoznatljiv izraz ILUR Studija.
Njihov rad ne nastaje iz jedne unapred definisane ideje, već kroz razgovor, intuiciju i međusobno nadovezivanje. Zbog toga je kolektiv važan deo samog identiteta studija – ideja se ne završava kod jedne osobe, već se kroz različite poglede razvija i dobija nove slojeve.
U osnovi njihovog rada nalazi se pojam prostora između. To je prostor između stvarnog i zamišljenog, čvrstog i tečnog, poznatog i budućeg.
Voda se u njihovom radu pojavljuje kao čest motiv i unutrašnji pokretač. Njena refleksija, nestabilnost i stalna promena postaju način da se govori o svetu koji se menja, ali i o potrebi da se u toj promeni pronađu mir i smisao.
Materijal koji nosi memoriju
Radovi ILUR Studija nastaju intuitivno. Štampa i akril na kanvasu često predstavljaju polazište, dok intervencije gestom i transparentnim površinama uvode novu dubinu i menjaju način na koji se rad doživljava u prostoru.
Važan deo njihovog procesa predstavlja i ponovna upotreba materijala. Za ILUR Studio reciklaža nije samo ekološki postupak, već način razmišljanja. Materijal nosi memoriju i trag prethodnog vremena, pa njegova ponovna upotreba omogućava da u novom radu dobije drugačiji kontekst i značenje.
Zbog toga njihovi radovi često funkcionišu na granici između slike, objekta i prostorne intervencije.
Kada umetnost postane deo prostora
ILUR Studio ne želi da bude određen samo jednom disciplinom. Nekada rad počinje kao slika, nekada kao enterijer, a nekada kao eksperiment sa materijalom.
Ono što povezuje sve njihove projekte jeste želja da prostor ne bude samo mesto boravka, već iskustvo koje se pamti.
Upravo ovaj pristup otvara prostor za saradnju sa različitim tipovima ambijenata, od privatnih enterijera do hotela, restorana i javnih prostora kojima je potreban snažan identitet. U takvim prostorima umetnost ne mora biti samo dekoracija – ona može postati deo atmosfere, komunikacije i celokupnog iskustva gosta ili posetioca.
Četiri autorke kroz jedan kreativni proces
Za Horeca Journal razgovarale smo sa Irinom, Jovanom i Anjom o nastanku ILUR Studija, kreativnom procesu, odnosu umetnosti i arhitekture, radu kroz kolektiv i budućnosti njihovog rada.
Kako je zapravo nastao ILUR Studio, šta vas je podstaklo, motivisalo i povezalo?
Irina:
ILUR je nastao iz potrebe da arhitekturu posmatramo šire od njenog tehničkog i funkcionalnog okvira. Nas je povezala ideja da prostor ne čine samo zidovi, planovi i oblikovanje enterijera, već osećaj koji ostaje nakon susreta sa njim. Želele smo da stvorimo studio koji može da se kreće između arhitekture, slike i umetnosti, bez jasne granice između tih oblasti.
Jovana:
Mislim da nas je najviše povezala slična radoznalost. ILUR nije nastao kao unapred zatvoren koncept, već kao zajednički proces koji se vremenom prirodno oblikovao.
Kako izgleda vaš kreativni proces od ideje do realizacije?
Anja:
Naš proces najčešće počinje od atmosfere, a ne od potpuno definisanog rešenja. Volimo da ostavimo prostor da se rad razvija tokom samog procesa, jer nam je važno da se u konačnom rezultatu vidi proces nastanka.
Irina:
Često polazimo od vode kao metafore: pokret kao gest oslikava trenutak između kontrole i slučajnosti. Zbog toga rad nikada ne deluje potpuno statično, već se menja kroz rasvetu u prostoru, senku i ambijent u oku posmatrača.
Vaši radovi često deluju kao spoj umetnosti i arhitekture. Da li uopšte povlačite granicu između ta dva sveta?
Jovana:
Ne povlačimo strogu granicu, jer umetnost i arhitekturu doživljavamo kao dva dela istog razmišljanja. Arhitektura oblikuje prostor u kome se krećemo, dok umetnost utiče na način na koji taj prostor osećamo.
Anja:
Za nas je posebno važan međuprostor u kome slika počinje da izlazi iz svoje ravni, a rad počinje da komunicira sa prostorom oko sebe. Tada umetnost i arhitektura više nisu odvojeni svetovi, već se prirodno dopunjuju.
Koliko je izazovno donositi zajedničke odluke i da li je kompleksno funkcionisati kroz kolektiv?
Irina:
Kolektivni rad traži poverenje. Potrebno je da pustiš svoju ideju da prođe kroz tuđi pogled i da prihvatiš da će se promeniti. To nekada jeste izazovno, ali upravo u toj promeni nastaje nešto novo.
Jovana:
Zajedničke odluke ne doživljavamo kao kompromis u kome se nešto gubi. Više ih vidimo kao razgovor kroz koji ideja postaje slojevitija. Nekada se mišljenja razlikuju, ali to često otvori novi svet. Važno nam je da proces ostane živ i da svaka od nas ima prostor da doprinese.
Kako zamišljate budućnost ILUR Studija i da li nam možete otkriti dalje korake u poslovanju?
Anja:
Budućnost ILUR Studija vidimo kroz dalje istraživanje odnosa umetnosti, arhitekture i dizajna. Želimo da razvijamo radove koji mogu da funkcionišu kao slike, ali i kao prostorni elementi ili deo ambijenta. Važno nam je da studio ostane otvoren, eksperimentalan i spreman da se menja.
Irina:
Posebno nas zanima odnos umetnosti i enterijera, naročito u prostorima koji treba da imaju snažan identitet, kao što su hoteli, restorani, javni i privatni ambijenti. Vidimo ILUR kao studio koji ne projektuje samo prostor, već i njegovu atmosferu.
.
.
Architecture x Concept Studio
Belgrade, Serbia
E-mail: architect@ilurstudio.com
Instagram: @ilurarchitect
Tekst i foto: Redakcija Horeca Journal
ILUR STUDIO- Predstavljamo idejno rešenje restorana Galija, smeštenog u okviru Plaže Galija, Crna Gora
