Nikola Vučić otkriva kako zaista izgleda "life on board".
Kako izgleda rad na brodu, koje izazove nosi a koje benefite, pojasniće nam Nikola Vučić, barmen i konobar koji je višegodišnji „stanar“ na rečnom kruzeru švajcarske kompanije.
Rad na rečnim kruzerima postao je atraktivna prilika za ugostitelje različitih profila koji imaju priliku da lepo zarade, putuju i steknu dodatno iskustvo. Ipak, iza glamura fotografija sa različitih obala, krije se dinamičan i zahtevniji ritam nego što mnogi pretpostavljaju.
Naš sagovornik ima višegodišnje iskustvo u industriji i otkriće nam kako izgleda sezona na vodi: od svakodnevnih izazova i potrebnih veština, preko prednosti koje posao donosi, sve do odricanja koje zahteva. Takođe, govori o mogućnostima napredovanja, o tome zašto se mnogi vraćaju iz sezone u sezonu, ali i o zanimljivostima koje samo život na reci kreira.
Kako bi ukratko opisao svoj posao na brodu, po čemu se razlikuje od rada u klasičnom restoranu na kopnu?
Zaposlen sam na poziciji „maitre d’hotel“, što znači da sam odgovoran za nabavku pića i ceo servis na brodu. Nešto slično kao menadžer restorana.
U svom timu imam između 15 i 17 zaposlenih. Moj zadatak je da se postaram da imaju prijatno radno okruženje i obezbedim sve što im je potrebno za neometan i profesionalan rad sa gostima. Pored toga, trudim se da im dam slobodne dane i napravim smene kako bi imali više odmora ali tako da servis ne trpi.
Rad na brodu se dosta razlikuje od rada u restoranu ili u hotelu na kopnu. Mi na brodu nemamo smene, prva i druga ili od 07:00h do 15:00h, već imamo fleksibilno radno vreme. Kad i koliko je potrebno. Zato je izuzetno važno da se zaposlenom od starta objasni šta se od njega očekuje i da je fleksibilnos jedna od najvažnijih stvari za rad na brodu.
Koji su najveći svakodnevni izazovi i šta je potrebno da čovek psihički i fizički izdrži takav tempo?
Psihički i fizički umor su po mom mišljenju najveći izazov sa kojim se suočavamo skoro svakog dana. Moramo znati dobro da organizujemo naše slobodno vreme. U danima kada nema mnogo posla, možemo izaći van broda do grada u šoping ili u restoran na večeru ali kada imamo dosta posla posle završene smene bolje je otići odmah u krevet na spavanje. Tako da uz dobru organizaciju i disciplinu nije teško izdržati takav tempo.
Koje veštine mora da poseduje konobar/barmen da bi uspešno radio na kruzerima?
Jedino što je bitno je da znaju jezik (engleski ili nemački), da imaju želju i volju da nauče posao i da su fleksibilni. Ne treba im nikakva škola niti kursevi. Sve ih mi ovde naučimo. Šta više, draže mi je kad dođe barmen ili konobar bez iskustva i onda ga ja naučim kako treba da se radi, prema našim standardima.
Kako izgleda proces napredovanja i koliko je realno brzo doći do boljih pozicija?
Proces napredovanja može biti veoma brz. Sviđa mi se što se ovde ne vrednuje koga znaš već šta znaš da radiš. Na primer, nakon 3 meseca rada dobio sam priliku da menjam bar menadžera koji je otišao na odmor. Bilo je zaposlenih koji su imali više iskustva i staža u kompaniji od mene ali se menadžment ipak odlučio da ga ja menjam. Pošto sam taj posao zamene odlično odradio, to mi je pomoglo da sledeće godine dobijem promociju i poziciju upravo bar menadžera. Posle nekih 3-4 godine promovisan sam u „maitre d’hotel“, koju i sada obavljam, a sledeće godine idem na trening za asistent hotel menadžera.
Kakvi su benefiti ovog posla (finansijski, putovanja, iskustvo, radna atmosfera), a kolika su odricanja koja idu uz život i rad na brodu?
Benefiti posla su, što se mene tiče, finansije i odnos prema zaposlenima. Tačno je da se poseti i dosta zemalja ali meni to nije toliko važno. Što se odricanja tiče ona su izuzetno velika. Porodica najviše ispašta. Koliko samo propuštenih rođendana, svadbi, slava, krštenja, rođenja i ostalih proslava. Postoji mnogo ljudi koji nisu uspeli da sačuvaju veze i brakove.
Da li se zaposleni obično vraćaju u svoje države nakon jedne sezone ili ostaju više godina zbog finansijskih i profesionalnih razloga?
Uglavnom se vraćaju kuci. Većina njih se vraća porodicama i naravno da „napune baterije“ za sledeću sezonu. Kao što sam rekao, ovde ste ipak svaki dan na višečasovnim radnim zadacima, odvojeni od svih pa se uželite svega iz vaše domovine i svakog dragog lica.
Koje zanimljivosti iz svakodnevnog života i rada na brodu možeš da podeliš, da li postoje situacije koje se pamte, neobični gosti ili anegdote sa puta?
Na primer, imao sam gosta koji je imao malu igračku miša i nosio je svuda sa sobom. Tokom svakog obroka tražio je da mu se donese tanjir sa sirom za tu igračku. Često se dešavalo, pogotovo kad ima mnogo brodova u luci, da gost pogreši brod. Uglavnom dođu na recepciju i žale se kako ne mogu da otključaju vrata od kabine, i mi tako saznamo da oni uopšte nisu naši gosti.
Sve u svemu, rad na brodu bih preporučio mladim ljudima koji još uvek nemaju porodicu. Da lepo zarade i da se vrate u svoju zemlju, započnu neki svoj biznis i uživaju. Teško je ljudima koji već imaju decu, kao na primer meni. Lično imam tu sreću da sam oženjen predivnom ženom koja me apsolutno podržava. Bez nje i njene podrške ne bih mogao da radim ovaj posao punih 7 godina.
.
.
Tekst: Nikola Vučić Foto: Nikola Vučić, Freepik, autor: wirestockrawpixel.com
.
.
Želite da čujete još autentičnih iskustava? Posetite našu rubriku Pričali smo sa i upoznajte ljude koji svojim radom i pričama oblikuju HoReCa industriju.
